Adam Pantić je rođen u Kragujevcu 1962. Diplomirao je 1996. a 1998. i magistrirao na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Odbranio je doktorski umetnički projekat na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2016. godine.
Predaje na Grafičkom odseku fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu od 1998. a 2010 izabran je u zvanje vanrednog profesora.
Pantić je imao više samostalnih izložbi grafike, ali i učešća na festivalima, konferencijama i radionicama posvećenim alternativnim scenskim formama.
Predavao je na nekoliko međunarodnih letnjih škola u organizaciji Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u inostranstvu. Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Švedska, Nemačka, Poljska i SAD.
Litografska radionica je od početka moje likovne karijere bila mesto gde sam gradio likovni jezik i ostvarivao likovne ciljeve. Skoro jednu deceniju nakon diplomiranja, sam bio dosledan u tradicionalnom izvođenju grafičkog lista. Zatim sam istraživao repetitivne mogućnosti na različitim materijalima. Izložba Flags and Carpets 2007 godine je rezime ovog koncepta. Izložba Slatko od šumskih jagoda 2010. u Centru za Grafiku je bila korak dalje u pravcu kontekstualizacije grafičkog lista sa drugim medijima. Na ovoj izložbi sam prvi put spojio kratku priču sa tradicionalnim grafičkim listom i tako otvorio polje umetnikove knjige koji će kasnije imati velikog uticaja na moj umetnički rečnik. Nakon ovog perioda eksperimenata sa grafičkim jezikom i postupcima, usledio je za mene značajan iskorak u shvatanju univerzalnosti grafičkih metoda. Na ovoj tezi oblikovao sam i doktorski umetnički projekat nazvan Mira i Mile(tragedija). Ovu mehaničku jednočinku postavio sam na scenu teatra i tako demonstirao mogućnost transponovanja binarnog grafičkog principa u prostorno vremenski koordinatni sistem. Fenomenologija grafičkog jezika i radioničkog pokreta postali su prioriteti moje umetničke pažnje. Tragajući za najrudimentarnijim oblicima grafizma svoje filozofsko-radioničko iskustvo premestio sam u domen kuhinje koja je najutilitarnije stvaralačko polje utemeljeno na takozvanom usmenom grafizmu . Ovaj umetnički aktivizam teži totalnoj umetničkoj slobodi. Iz ove prakse nastala su dva rada izvedena u okviru Letnjih umetničkih škola Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grain upon grain 2015. u Beogradu i Šta je gore to je dole 2018. u Petnici.
Rezultati i iskustva poslednje decenije mog umetničkog rada kapitalizovani su u trilogiji Pas koji gleda dole, koja me jednim svojim delom ponovo vratila na početak to jest u litografsku radionicu sa novim simboličkim ključem razumevanja fenomena slike. Na ovaj način zatvorio sam krug dve decenije umetničkog saznavanja i stvaranja.
Zbirka kratkih priča Vratite me u sedlo jeste autobiografska ali je i nekrolog profesiji i ličnosti podoficira JNA, na kojoj se temeljio koncept organizacije bivše JNA(Jugoslovenske narodne armije). Sveska kratkih priča je koncipirana kao umetnikova knjiga sa ekstenzijom umetničke prostorne intervencije, kao ilustracija priča koje se ne nalaze u knjizi već u ambijentnu i efemerne su. Preciznije,ambijentalna instalacija je kreirana specifično za izlagački prostor koji koristi galerija O3one .
Skup naivnih i patetično ogoljenih autobiografskih kazivanja nikako ne bih nazvao literaturom iako bi se sledeći neku načelnu formalnost tako moglo reći. Ovo iznosim ne da bih pokazao svoju akademsku pristojnost već da bih podvukao duh vremena u kome delo nastaje i pokušao da determinišem novi među-žanrovski prostor umetnikovog izraza. To je egocentrični i eklektični umetnički izraz koji parafrazira akademske umetničke principe ali ih podređuje jednostavnosti svojstvenoj izražavanju ljudi sa margine. Budući da je rad samizdat on nosi i teret angažovanog rada. Njegova angažovanost ogleda se u tome što karikira sve linije produkcije umetničkog dela i ciljano izbegava svaki institucionalni stereotip.